27.03.2010.

Nevolje na vidiku.
''Ljudi,odoh ja'' - nasmiješila sam se izubijanom Njemcu - ''imam,hmm,posla''
''Drago mi je što smo se upoznali'' - rekao je Tyrone ispijajući piće
''I meni,cure nemojte me čekati'' - dobacila sam izlazeći iz porazbijanog lokala.
Sunce je i dalje sjalo na nebu,bez obzira na svakodnevno bombardiranje Pariza.
Seine je bila mirna..Zakoračila sam na popločeni most,jedno od meni najlijepših mijesta.
Ispod mene beskonačna rijeka tekla je sjajeći se na jakom ljetnom suncu.
Obožavala sam gledati kako voda koja se upravo nalazila ispod mene,teče nekuda,na neko ljepše mjesto?Možda.Žarko sunce obasijavalo je most stvarajući tako sjenu na vodu u kojoj se moglo nazrijeti bistro dno rijeke.
''Andre!!'' - zaderala sam se.
Naravno da je došao ranije kako bi me mogao optužiti da kasnim.
''Ne kasnim,'' - odmah sam se počela opravdavati
''Vidiš onog tamo u uniformi?'' - rekao je prekidajući me - ''pratio te''
Naglo sam se osvrnula.
''Umišljaš'' - komentirala sam
''Ne želimo da nas prati do dvorane jel da?'' - rekao je znajući da ću i ja znati na što misli
''Ne,ne,ne u pol bijela dana na vrlo prometnoj aveniji'' - malo glasnije sam izrazila svoje mišljenje
''Scarlett,gledaj stao je'' - trznuo je glavom prema njemu
''Da ti se ne čini da je malo previše očit''
Okrenula sam i ugledala Njemca kako bezsramno pilji u mene.Bio je visok i tamnokos,pa moglo bi se reći i "zgodan".Stajao je naslonjen na ogradu mosta sada gledajući u rijeku.
''Da ti podmetnem nogu?'' - upitao me Andre onako nevino kao da pričamo o vremenu
''Sasvim dobro padam i sama'' - odbrusila sam prekriživši ruke
Nastavili smo šetati,preko mosta.
''Počni se klatiti'' - prošaptao je
''Mislim da te ne može čuti'' - prošaptala sam natrag
''Pretjerala si'' - podmetnuo mi je nogu i cerio se kad sam pala.
''Ajme kako ću te ubit''
''A mogli smo samo potrčati''
''Ne,molim te,znaš da ja i gravitacija nismo baš frendice''

~*~*~*~*~*~*~*

Zadihana sam stigla do vrata kino dvorane.
Andre je naravno bio brži,pa nije on nosio potpetice visoke 10 cm.
''Ubit ću te'' - komentirala sam skidajući cipele
''Čim?''
''Potpeticom'' - smrtno ozbiljno sam odgovorila,a onda prasnula u smijeh.
''Dobro,dobro,nije nas pratio,htio sam da padneš,jesi sad sretna?'' - rekao je glumeći usiljenost
Uputila sam mu the ''look'' i prošaptala lozinku čovjeku na vratima.

~*~*~*~*~*~*~*~*
Zamračena kino dvorana bila je puna.
Netko tko nije znao što se tu događa pomislio bi kako film samo što nije počeo.
Jedino što je bilo sumnjivo,je što nije bilo smeća po podu,ni mirisa kokica u zraku.
''Heil Hitler!'' - poviknuo je muški glas kojeg sam prepoznala kao predvodnika.
Nazivali smo ga Lion,iako nitko nije mogao sa sigurnošću reći zašto.
''Heil Hitler!'' - odvratili su svi prisutni uključujući mene.

'' Razlog zašto smo se danas okupili je jedna vijest '' - rekao je Lion dopuštajući prigušeno mrmljanje - '' Hitler dolazi u Pariz!'' - njegov glas razlegao se dvoranom na kraju se potpuno gubeći u moru povika i glasova.
'' Sramota!'' - netko se zaderao
Duhovi prisutnih su se uznemirili.
''Možda da odemo?'' - prošaptao mi je Andre
Kimnula sam glavom.Ovo nije bilo dobro,ipak sam radila za najpoznatije Pariške novine,a njihovi fotografi nerjetko budu kažnjavani batinama.

~*~*~*~*~*~

'' Steph?! '' - Kucala sam po vratima njenog stana 2 kata ispod našeg.
Imala je veći stan od nas i bio je definitivno puuuno uredniji.
Čula sam okretanje ključa u bravi.
Osjetila sam se tako malom pred velikim hrastovim vratima.
'' Scarlett?Što ti radiš tu? '' - upitala me Stephanie,izgledala je kao da se upravo probudila.
Njena plava kosa bila je raspuštena,a oči snene.
Svi znakovi koji su ukazivali na...
''Steph,dolaziš li nazad u krevet?'' - začula sam muški glas iz unutra
Pogledala me,a u očima joj je bljesnulo uzbuđenje.
'' Znaš dobar je u krevetu '' - prošaptala je - '' što ti je ono trebalo? ''
'' Moj fotoaparat, posudila sam ti ga,sječaš se? '' - rekla sam
''Oh, pričekaj tu '' - promrmljala je i nestala iza vrata - '' izvoli,doći ću kad,hmm,završimo'' - tu se glasno nasmijala

~*~*~*~*~*~

Okrenula sam ključ u bravi vrata našeg stana.
Bio je blago je rečeno neuredan.
Paučina je visjela iz gotovo svakog kuta,a odjeća je bila razbacana po podu.
Jacqueline je bila kod kuće.
Mogla sam osjetiti njen dizajnerski parfem koji se širio cijelim stanom.
'' Večeras radiš noćnu? '' - upitala sam zrak očekujući odgovor
'' Aha,što češ ti večeras '' - odvratila je Jacqueline izlazeći iz kupaonice.
'' Pa ovisi, što se nudi? '' - bacila sam torbu na kauč ptidružujući je već ogromnoj gomili odjeće.
'' Pa,..možeš ići kod Charlotte u Le Trois,mislim da joj treba pomoć,a tebi novac '' - Jacqueline je otvorila prozor.
Stvarno je bilo vruće.Sparno.
'' Nije loša ideja '' - zainteresirano sam odvratila. - '' Daj,upali radio ''
Veliki radio obložen drvom, koji se rijetko kod nas palio stajao je kutu prekriven blagim slojem prašine.
Zvuk glasa nekog muškarca razlegao se prostorijom.
'' Izvaredne vijesti, upravo smo primili vijest da Furher dolazi u Pariz, naime kako neslužbeno doznajemo Francuski državnici će pregovarati o povlačenju Njemačkih trupa s teritorija Francuske.. ''
Izgasila sam radio.Išli su mi na živce njihovi ne službeni podatci.
'' Pretpostavljam da sutra ideš na posao? '' - upitala me Jacqueline ispijajući svoj popodnevni čaj
Samo sam kimnula glavom.Vrijeme promjena dolazi.